ČOVEČNOST U NAMA

Previše loših vesti, statistika, teorija o sadašnjem stanju. Iz ove emisije nema isključenja kao što nije bilo ni `99 godine za vreme bombardovanja. Danas, kao i onda, način života je bio u neraskidivoj vezi sa "vanredim stanjem". Ipak, vidim neke veoma pozitivne stvari u današnjoj situaciji, ne samo u Srbiji već uopšte u svim zemljama koje se bore sa pandemijom. Globalno se ipak dešava nešto lepo, što svakako bode oči svim teoretičarima zavera. Ko je gledao film "The Imitation Game" možda se seća scene u kojoj britanski naučnik uspeva da dekodira nemačku Enigmu (sistem šifrovanja poruka Nemaca u II Sv. ratu) pomoću koje dolazi do informacija o kretanju nemačkih podmornica koje su direktna pretnja savezničkim brodovima. Postavlja se odlučujuće pitanje, da li spasiti sve brodove za kratko vreme dok Nemci ne shvate da je Enigma dekodirana ili i dalje puštati brodove i prepuštati nemačkim snagama neke od njih kao plen da ne bi posumnjali da je Enigma dekodirana. Britanci su se odlučili za drugu varijantu pa su brodove sa veoma važnim pošiljkama koordinirali tako da izbegnu nemačke podmornice a neke brodove su sa posadom zarad ostvarenja strateških ciljeva prepuštali neprijatelju i slali ih u smrt. To je bio ogroman teret sa kojim su morali živeti zajedno ali i strategija pomoću koje su uspeli da okrenu tok rata. Pre nekoliko nedelja smo na poslu razgovarali o tome do kojih mera će se ići zbog širenja virusa, tada još samo u Italiji, sa kojom svakodnevno radimo. Bio sam uveren da je kapitalistički sistem toliko jak da će on nadjačati humanost i da će u jednom momentu doći do momenta kada će interes kapitala prevagnuti u odnosu na živote rizičnih grupa. Sada vidim koliki sam pesimista bio u vezi sveta u kome živim. Svo vreme sam imao tu analogiju u svojoj glavi, Enigma ili životi, kapital ili bolesni, stari. Teoretičari zavera su i igrali na te karte kome je ovo sve od koristi ali kako vreme promiče svi smo svedoci da je ovo svakome udar na budžet, kako kompanijama tako i državama. Računi zbog gubitaka su ogromni i svakim danom se uvećavaju. Grane poput turizma će nestati na neko vreme i za oporavak će im trebati ogromne sume novca i onog bitnijeg o njega, poverenja ljudi u destinacije a ta kriza će se prirodno preliti i na druge grane privrede. Isto takvo poverenje i mir tržišta nećemo imati dok se ne sazna da li su oni koji su preležali virus imuni ili se opet mogu razboleti ili dok se ne pronađe vakcina, što još iziskuje mnogo vremena. Mere koje se preduzimaju, kapital i tržišta koja se žrtvuju za suzbijanje u odnosu na smrtnost među rizičnim grupama su za jednog zagriženog kapitalistu i njegove dijagrame i statistike verovatno neopravdane ali mi to uliva nadu da humanost pobeđuje sistem koji nimalo ne kultiviše život već samo potrošnju, ekpsloataciju prirode i njenih resursa. Planeta će da udahne, džepovi će se isprazniti ali je dokazano da je svaki život vredan čuvanja, bolesnih i starih koji u materijalnom smislu nisu produktivni kao zdrave jedinke. Neću nikada zaboraviti jednostavnu definiciju fašizma u sceni iz filma "La vita è bella" kada lokalni fašisti u čast inspektora iz Rima organizuju prijem i raspravljaju koliko je ekonomski isplativije osloboditi se bolesnih i "neproduktivnih" jedinki. To je scena iz filma ali ne zaboravimo da je stvarnost bila još paklenija. Za mene je ova akcija izolacije i gašenja svih privrednih aktivnosti (osim onih vitalnih za funkcionisanje) u korist onih najslabijih pravi znak da je fašizam, kao oblik odnosa, iskorenjen i da čovečnost dominira. Ukoliko sad imamo volje i snage da se izborimo za ranjive, želim verovati da ćemo isto tako znati da se izborimo i za planetu zemlju, njeno zdravlje koje je ujedno garant našeg zdravlja i prosperiteta na duge staze čiji radikalni scenario se sve više bliži. Sa optimizmom i verom u čovečnost u svima nama isčečujem sutrašnji dan i nadam se da ovaj put nisam naivni sanjar, kao što obično bivam.