WELCOME TO SODOM
- Srdić Igor
- Apr 11, 2020
- 3 min read
Još u februaru mesecu sam imao prilike, u okviru međunarodnog festivala dokumentarnog filma "Beldocs", odgledati rad pod naslovom "Welcome to Sodom". Dokumentarac o crncima iz Gane koji žive i rade na deponiji elektronskog otpada, navodno jednoj od najotrovnijih tački na svetu, nazvananom Sodom. Zaprepastile su me apokaliptične scene nehumanih uslova života u straćarama pored mora otpada, koji čak ni nakon gledanja filma realno ne mogu da zamislim odavde, iz udobne evropske fotelje. Dok koristimo razne elektronske uređaje ne razmišljamo šta će biti sa njima nakon što su istrajali, odradili svoje i nestali u kanti za smeće. Kao kad povučemo vodu nakon velike nužde, ne razmišljamo gde sve to odlazi i ko će se time baviti, nama je jedino važno da ono nestane. U prirodi nam je da želimo biti što dalje od smrada svog izmeta. Na kraju naše kanalizacione cevi stoje ti ljudi kao muve i čekaju naš elektronski izmet, svoj hleb. Samo što oni nisu muve. Svaki od njih, koji je dobio priliku da se oglasi u filmu, ima isti san, Evropu ili Ameriku. Sanjaju u ostvarivanju sebe (šta god to značilo) u zemlji čuda koja im svakodnevno servira otpad i truje životni prostor. Osim tog nejasnog i maglovitog sna nemaju ništa drugo u rukama. Siromašni su, needukovani, prosti, većina se drogira pa su im crne sudbine lako predvidljive. Poprilično crna slika. Idealan prostor za lakše pronalaženje svetlucavog dijamanta koji se na platnu pojavio u liku devojčice, koja za razliku od ostalih želi postati astronautkinja jer ne veruje da je zemlja okrugla. Želi da se uveri u to sama. Kakvo iznenađenje i osvežavajuće razmišljanje, rekao bih naučno-avanturističko za taj milje. Bez obzira što rečenica deluje naivno ona krije, verovatno nesvesno sa njene strane, veoma jaku poruku. Kako je Armstrongova poruka, prilikom kročenja na površinu meseca, bila odraz veličine čovečanstva tako mi je ova iz Sodome delovala kao pad istog tog (naprednijeg) čovečanstva. Zašto? Još sam bio tinejdžer kad mi je ujak rekao da je dobar političar onaj koji te zajebe a ti mu se na kraju i fino zahvališ. Znamo da je zapadni svet najjači političar na mapi. Uspeli su kolonizovati mnoge zemlje i neke su od njih, nakon eksploatacije, ostavili u haosu koji su sami stvorili pod izgovorom da su im mi dali sve (sistem, institucije, infrastrukturu, itd) ali pošto njima to ne treba a toliko žele samostalnost, neka im. Velikodušno. Te zemlje nisu uspele ni da odahnu valjano i da pokušaju kročiti na tlo sopstvene evolucije kad je zapadni kapital opet zakucao na vrata u prefriganijoj formi, u ruhu globalnih kompanija koji ovaj put nemaju nikakve obaveze ka narodu i zemlji pa više ne grade i razvijaju institucije, infrastrukturu već samo eksploatišu. Gana je takođe nekada bila kolonija Velike Britanije i prošla je sve navedeno. Gledajući ove ljude iz Sodome čiji je jedini san zapadni svet, ne mogu da ne mislim na mudrost mog ujaka. Niko normalan ne bi želeo služiti u dvoru onog koji ga tlači i iskorišćava. Izuzev devojčice koja želi u svemir da se uveri u ono u šta ona ne veruje a napredniji svet tvrdi. Nije li to potrebno svugde? Ta evolucija svesti? Ne, ne verujem vam, želim se uveriti. More migranata kojima je lažno prodata priča o blagoslovenom životu u Evropi, slepo veruje u život koji nikada neće dobiti baš kao i ovi jadnici iz Sodome. Njihovo navodno spašavanje i forsirano teranje od strane raznih političara i nevladinih organizacija na život u Evropi po evropskim vrednostima najveći je kulturološki holokaust. I njima i nama obostrano. Kakva usluga gospodarima rata. Razmišljam o Evropi, kakva bi bila sad da su se za vreme revolucija narodi pokupili i otišli i ostavili sve za sobom tiranima koji su tim revolucijama bili svrgavani. Da li bi imali svet u kojem živimo danas i sva prava koja su tada izborena. Verujem da ne bi. Ne verujem u izgovore da to danas više nije moguće jer i sami na svom tlu vidimo kakav strah ume da poseje masa kad krene kao stampedo da gazi sve pred sobom. Zar nije realan san te devojčice da se ona sama uveri u ono što napredniji svet tvrdi a ne da sve to slepo prihvati? Duboko verujem da jeste. Banalizovaću ali neka krene da uči fiziku i kako se pravi raketa pa će to znanje da je dovede do odgovora koji traži. Još jednostavnije formulisano, više bih želeo da mi Ahmed iz Sirije na putovanju do Damaska jednog dana pokaže svoju džamiju a ne da mi u Parizu prodaje kartu za Notr Dam za neki evropski minimalac živeći u nekim od poznatih no-go zona u predrađu.
Σχόλια