SVAKIDAŠNJICA VANREDNOG STANJA
- Srdić Igor
- Apr 1, 2020
- 2 min read
Jednom dnevno se provozam biciklom po gradu u cilju jačanja psihičkog imuniteta koji ugrožava prostorna monotonija izolacije. Kako sam saznao kretanje biciklom je sasvim bezbedno, nema potrebe za maskom, rukavicama. Nigde ne stajem, ni sa kim ne pričam, samo vrtim i vrtim kao da mi se negde lagano žuri dok je jedini kontakt koji imam, i u kome neizmerno uživam, sa svežim prolećnim vazduhom. Osećam se slobodno. Ne znam kako bih se sad snašao u nekom stanu bez dvorišta od kvadrata kolika je moja dnevna soba gde se oko mene na ulicama roje ljudi kao u nekom osinjaku i gde su kontakti neizbežni a policijski čas klaustrofobičan. Drago mi je da živim tu gde nas ima malo i gde znam i vidim da brinemo jedni o drugima, pridržavamo se ovih mera distanciranja i izolacije. Kanjižani su u svim teškim momentima, a bilo ih je dosta u zadnjih 30 godina, izuzetno mirni, disciplinovani i kulturni. Vrtim tako kroz grad i uživam u prolećnom suncu, bogatom zelenilu, građevinama čija lica znam ponaosob, slobodnom prostoru oko sebe i sve mi je onako zdravo i po ljudskoj meri, baš onako kako su antički filozofi verovali da je dobro. Nedavno je preko facebook-a krenula da funkcioniše grupa gde direktno sa lokalnim poljoprivrednicima možemo dogovoriti isporuke raznih voća i povrća na kućnu adresu. Sve domaće, lokalno i zdravo i dobro za lokalnu ekonomiju jer se sad umesto španskih mandarina, hrvatskih jabuka ili turskog paradajza više troši rotkvica, luk, jabuka, domaće jaje. Nebo plavo, bez štrafti aviona. Setih se da smo kao klinci pomahnitalo jurili ulicom kad bi videli avion na nebu i vikali ljudima pokazajući prstom gore u plavetnilo "Avioooon!!!". Bila je retka pojava. Kakva utopija u ovoj krizi. Moram priznati da sam imao periode kada sam pod pritiskom mnogih koji su otišli odavde osećao nemir jer ne plovim istim vodama kao oni, koji su otišli daleko, u velike gradove prosperitetnijih zemalja. Krhkost tih odluka vidim sad. Volim ovaj osećaj i drago mi je da sam ovde, na svojoj zemlji gde na miru vrtim točak bicikla u srećna kao i u ova nesrećna vremena.
Comments