RAVNOPRAVNOST PRIMANJA

Šokirala me vest. Neki od vas su verovatno bolje informisani od mene i znali za ovo, ipak želim podeliti moju iznenađenost. Neverovatno da u 2020 godini čitam o tome da je EU usvojila strategiju o smanjivanju razlike između plata žena i muškaraca. Znači strategiju. Ne zakon kojim zabranjuje razliku između primanja za isti posao nezavisno od pola već, ponavljam, strategiju za smanjivanje tog jaza. Da sam ovo čitao kao vest iz neke nerazvijene zemlje još bih i osetio nešto pozitivno, kako ima napretka i svet generalno ide napred. Ali ovo je u EU, razočaran sam jer sam bio ubeđen da je ravnopravnost polova već prevaziđena tema na ovim prostorima. *(E, tu bih zamolio sve rusofile, mrzitelje amerike i eu da ne objavljuju svoje suvišne komentare kako su oni grozni a mi neki božiji narod i tome slične gluposti jer ću ih normalno cenzurisati.) E moji, ravnporavnost u primanjima... Zašto ne zakon? Zašto ne ustav? Sva ta silna prava za koja su se žene izborile padaju u vodu jer osnovno pravo da se izdržavaju isto kao mi muškarci im je donekle uskraćeno. Pravo na fer primanje mi spada u kategoriju fundamentalnih prava kao npr. pravo glasa. Cela ova priča o ravnopravnosti mi je generalno nekako ćopava a objasniću i zašto kroz jedan vrlo prost i danas nažalost sve češći primer. Evo ja lično još nisam video nijedan raspao brak gde je muž uzeo decu pod svoja krila i gde žena plaća alimentaciju. Verovatno postoje ali je procenat pretpostavljam beznačajan da bi se menjala suština priče. A i ta alimentacija mi je neki bedni bakšiš za sve troškove oko dece i tu je rešena stvar, a vreme i rascep sistema koji prolazi žena jer nema minut vremena za sebe od dece, nikom ništa. Naravno onaj drugi živi svoj život, ima slobodnog vremena i para ako je i malo sposoban (jer je cifra alimentacije uglavnom naučna fantastika kao i zvanična srpska potrošačka korpa). Ima sličnih primera dosta i ne bih da dužim sa njima jer mislim da je suština na koju ukazujem jasna. Izborile se žene za jednaka prava ali im niko nije rekao da će raspodela poslova ostati ista i da za to neće biti jednako plaćene. Prošlo je više od sto godina od kada se ova borba vodi i u najrazvijenijim zemljama sveta finansijska ravnopravnost jos uvek lebdi u vazduhu u vidu neke strategije (želje). Mi muškarci vodimo još uvek za jedan gol. Kucajući ove redove, osećam se kao veći borac za prava žena čak i od Emelin Pankherst! Uglavnom, cela ta borba, kao neki auto gol za žene, se završila mnogo više u korist nas muškaraca, dok mnoge žene lepršaju u magli lažnih prava, instagram života prikrivajući rezultate te preforsiranosti i premorenosti sa kilo šminke i raznim kozmetičkim tretmanima pod sloganom brinem o sebi a većinom da bi se opet dopale nama muškarcima. Sve ovo me podseća na onaj vic kada na sudu sudija pita Fatu: - I kako vas je Mujo silovao? na šta će Fata: Bogami DOBRO!