PULENOVSKI VASKRS

Ej, ćao! Gledao si film Žan-Pjera Ženea, Čudesna sudbina Amelije Pulen? Nisi? Ček` da ukratko objasnim detalj iz filma pa ćeš razumeti zašto me ovaj događaj danima drži pod izvesnim pritiskom. Amelijin otac, nakon smrti voljene žene pada u depresiju, otuđuje se od sveta i svoje ćerke. Da ga izbavi iz tog mraka ona krade očevog omiljenog baštenskog patuljka i šalje na put oko sveta pomoću stjuardese. Kako otac iz nedelje u nedelju prima fotografije, razglednice od patuljka gde pozira pred raznim svetskim znametitostima, koje naravno šalje stjuardesa sa svih strana sveta, počinje da ga iritira užitak koji on ima. Revoltiran bezobraznim hedonizmom patuljka kreće na put i prekida sa prethodnim načinom života. Čovek je vaskrsao. E, znaš mog psa Bobija? Neodoljivi Bobika redovno beži od kada renoviram kuću. Kvarno koristi prilike kada majstori unose alat, materijale i beži im kroz noge kao iz puške ispaljen. Ima ga svuda po gradu pa tako me ne iznenađuju poruke od poznanika koje dobijam sa sadržajima poput "video sam ti Bobija na pijaci" , "Bobika ti je kod zabavišta" itd. Dva puta sam i sam naleteo na njega. Jednom se družio sa ekipom lutalica iz kraja a drugi put se brinuo o svojoj genetskoj liniji, ako me razumeš. Pre neki dan izađem da vidim majstore, kad ono kapija širom otvorena, oni bezbrižno malterišu dok im iza leđa Bobika, u dubini dvorišta ispod smokve, priveo neku crnku i obezbeđuje po ko zna koje potomstvo po redu. Dreknem kao pravi gazda "Dobro breee ljuuudi, pa šta je ovo?! Kupleraj?!" Majstor, upoznat sa mojim nepostojećim ljubavnim životom majstorskom mudrošću hitro mi uzvrati "kome bre gazda zidamo mi ovu kuću, tebi ili njemu?" Avaj! Danima se i sam to pitam... Dosta je bilo. Sutra idem da se ošišam i kupim nove cipele pa skockan u nedeljni špacirung sa Bobikom, i ko zna, možda i ja naletim na miraždžiku pa vaskrsnem u život kao Rafael Pulen!