POSETE

Utonula si u sasvim drugi svet i povremeno se vraćaš da me posetiš u kući u kojoj živim 37 godina u Aleji Kestenova. Bežiš od odgovornosti koje nose sa sobom obične, svakodnevne dužnosti i umaraju te pritisci užurbanih oportunista koji se utrkuju za malo tvoje pažnje. Kad ti je dosta ti se pojaviš. Usnule oči, spor i mekan pogled prati tvoje lagane reči koje kao dim iz cigarete kolutaju u mojoj glavi. Moliš me da spustim roletne. Ne skroz. Ostavljam resice da se sunčeva svetlost poigra sa dimom. Upireš prstom na jednu od mojih slika na zidu.

- Volim ovaj tvoj rad. Taj sa ribama.

- Zašto?

- Zato što si predstavio smrt u svojoj odvratnoj uzaludnosti a ipak je tako spokojna. Bar nisu bile same ili ne znam. Sve je tako spokojno ovde. Možda zato volim da dolazim.

- Ali nikad ne ostaješ.

- Ne. Počela bih previše da razmišljam o ribama.