PODVODNI PLES

Udahnula si i zaronila duboko, koliko ti je bol u ušima pod pritiskom vode dozvoljavao. Odbegla od sveta, mirno lebdiš u bestežinskom stanju. U osvežavajuće prohladnom i tihom mraku ne vidiš i ne čuješ ništa, čula su ti naoštrena na baršunasto maženje vode po površini naježene kože. Tečeš sa rekom. Instiktivno pravis haotične pokrete rukama i nogama, izvijanjem gibkog tela kao riba izvodiš ritualni ples slobode. Ostala bez vazduha osuđena na povratak iznad površine, kao novorođenče izranjaš silno, vriskom cepajući vruć spoljašnji svet. Osvežena dišeš punim plućima. Gledam iz čamca i uz osmeh pitam: "Jel valja? Hoćemo zajedno?" , "Daaa! Ajde! Uskači!". Držimo se za ruke, gledamo u oči. "Spremna?", "Da, ajmo!". Spuštamo se polako, u mraku osećam samo mlataranje nogu i virove koje pravimo u pokušaju da se spustimo što dublje. Držimo se krajevima prstiju jedne ruke i krećemo u zajednički ples. Gubim te na momente ali osećam u blizini talase koje praviš oko sebe. Povlačim te sebi naglo i grlim. Spojenim grudima, još pod vodom kroz silan urlik oslobađamo zadnje zalihe vazduha i naglo krećemo gore. Izranjamo, ti u vrisku a ja u smehu. Lebdimo na površini reke nadomak čamca dok nas sunce i plavetnilo beskrajnog neba zaslepljuju. Svetlo se poigrava sa površinom vode budeći bezbroj imaginarnih leptirića u improvizovan ples. Kasnije smo jeli lubenicu u čamcu. Leto je.