NEROĐENO

U centru tišine, svaki pokret je besmislen. Ne postoje pravci. Inertnost beskonačnosti vremena obara talase koji bi pratili pokrete. U rukama golub. U kljunu maslinova grančica sa zelenim listovima, tek otkinuta.

Jadnik... Svom snagom napinjući izlomljena krila pokušava nadjačati pritisak tišine koji ga davi i potapa.

Godinama stojimo bespomoćno nepomično, zamrznuti od trenutka poleta, kada je prvi udar krila glasno trebao da razbije krhka stakla tišine. Maslinova grančica osušeno visi u kljunu goluba.

U beskonačnom haosu kruga, gromoglasna oluja nasumično baca barku među pobesnelim virovima okeana sputavajući je da izbije iz obruča buke.

U centru tišine. Stojim sa kosturom goluba. U zaleđenom snu sanjam belu kolevku pod zvezdanim nebom, prepuštenu milosti gromova mora. Na mermernom podu leži skamenjena maslinova grančica.