MALO ISTINE JE U HOLIVUDSKOJ KULTURI

Volim špijunske filmove. Omiljeni su mi oni iz Drugog svetskog rata kada se neki ruski ili američki špijun infiltrira u nemačke redove za par dana i to odmah u neke visoke oficirske! Bude tu naravno spektakularnog raskrinkavanja nacista, šopanja po guzici trećeg rajha sa stilom. Sve je odlično međutim mene od početka akcije ništa ne nervira toliko kao ta nepreciznost, glupost i na kraju krajeva gluvost nemačkih ušiju za akcente ovih špijuna, pogotovu visoko školovanih oficira. Ne znam kako vi ali ja po govoru prepoznam čoveka posle dve rečenice, jel odavde ili je došao sa strane a kamoli inostranstva pa da je još učio naš jezik. Pobogu, zar niko da se seti da angažuje Nemca za posao? Mada, kad bolje razmislim i sagledam sistem vrednosti koji pokušavamo usaditi u umove gledalaca postaje mi jasno da bi im bila verovatno frka predstaviti Nemca koji nije bio nacista jer kako ćemo onda dalje kolektivno da mrzimo neke narode? Teško. Malo istine je u Holywoodskoj kulturi. Ako me razumete.